Nazad na Vesti

Vesti 14.10.2023.

Izazovi skaliranja digitalnog biznisa

Autor: Igor Lazarević

Izvor: Naša mreža

Pojam digitalnog biznisa

Digitalni biznis je vrsta poslovanja koja se odvija putem digitalnih tehnologija i interneta. Odnosi se na proizvodnju i isporuku proizvoda, usluga i rešenja baziranih na digitalnim tehnologijama, najčešće pomoću interneta. Ukratko, to je sve ono što koristi nule i jedinice za generisanje, čuvanje i obradu podataka, gde se kao sredstvo prenosa koristi internet.

Digitalni biznis deo naše svakodnevnice i svuda je oko nas – digitalni marketing, društvene mreže, mobilne aplikacije, video igre, elektronska trgovina, online obrazovanje, video streaming, online rezervacije za putovanja, telemedicina, razne softverske platforme, Cloud servisi, online bankarstvo, SaaS i slično.

Praktično svaki biznis, bez obzira da li je u pitanju auto servis, restoran, čišćenje stanova, slikarski atelje, škola plesa ili visoko sofisticirana robotika, može koristiti prednosti digitalizacije, i to je vrednost koju digitalni biznis daje svim drugim biznisima. Ovde ćemo se zadržati baš na digitalnom biznisu.

Bavljenje digitalnim biznisom donosi brojne pogodnosti, kao što su lakoća otpočinjanja biznisa, globalni domet, automatizacija, personalizacija, fleksibilnost, vođenje preciznih analitika, niski troškovi i dostupnost 24/7. Međutim, jedna od najvećih pogodnosti je skalabilnost poslovanja.

Pojam skaliranja biznisa

Skalabilnost označava sposobnost rasta nekog sistema tako da se zadržavaju sva njegova svojstva i performanse. Ako sistem može da održi ili čak da poboljša svoje performanse i svojstva kada radi pod povećanim opterećenjem bilo koje vrste, tada se kaže da je sistem skalabilan. Skaliranje je povećanje kapaciteta i obima bilo kog sistema koji je skalabilan.

Skalabilnost se razlikuje od rasta. Rast je povećanje obima  nečega kako bi se zadovoljili novi zahtevi. Kod rasta može doći do promene svojstava i performansi, dok se kod skalabilnosti to neće desiti. U tom smislu, može se reći da je skalabilnost rast koji se odvija putem linearne ili geometrijske multiplikacije.

Postoji bitna razlika između običnog i skalabilnog biznisa. Iako i jedan i drugi mogu imati sposobnost rasta, kod običnog biznisa se rast odvija tako što troškovi manje-više proporcionalno prate rast prihoda, dok kod skalabilnog biznisa prihodi rastu značajno brže od rasta troškova. Osim toga, investicije u skalabilni biznis su obično najveće na početku i u kasnijim fazama su značajno manje ili čak nepostojeće u poređenju sa običnim biznisom.

Upravo te dve prednosti koje ogledaju u neuporedivo bržem rastu prihoda od rashoda i smanjenim potrebama za kasnijim investicijama čine skaliranje digitalnog biznisa vrlo atraktivnim.

Najprostije rečeno, skaliranje biznisa je situacija kada sa manje-više istom polaznom osnovom značajno uvećavamo biznis.

Rast

Skaliranje

Horizontalno i vertikalno skaliranja biznisa

Horizontalno skaliranje (scaling out) postoji kada dodajemo više identičnih jedinica stvaranja proizvoda i usluga (umnožavanje) kako bi se povećao kapacitet. Vertikalno skaliranje (scaling up) postoji kada proširujemo kapacitet postojeće jedinice stvaranja proizvoda i usluga (proširenje) kako bi se povećao obim.

Npr. ako otvaramo nove restorane na različitim lokacijama, sa istim ambijentom, menijem i uslugom, tada imamo horizontalno skaliranje, a ako proširujemo kapacitet postojećeg restorana tako što dodajemo više stolova, kuhinjske opreme i osoblja, tada imamo vertikalno skaliranje biznisa.

Ili, ako proširujemo E-trgovinu tako što dodajemo nove servere i resurse kako bismo podržali povećanje broja transakcija, tada imamo horizontalno skaliranje, a ako povećavamo kapacitet postojeće infrastrukture kako bi se nosila sa povećanim opterećenjem, tada imamo vertikalno skaliranje.

Kako se skalira biznis?

Teoretski, skoro svaki biznis je moguće skalirati. Naravno, to ne znači da se u praksi to i događa, niti da se događa na isti način. Iako se skaliranje obično povezuje sa savremenim digitalnim tehnologijama, moguće je izvršiti i skaliranje običnog biznisa.

Stomatološka usluga se u principu teško skalira, ali se zato usluga psihoterapije može lakše skalirati putem pružanja usluge koja je standardizovana i automatizovana preko interneta.

Proizvođač nameštaja obično ne može da skalira svoju uslugu, osim ako ne uđe u veliki maloprodajni lanac kao što je IKEA i na taj način višestruko uveća svoj obim proizvodnje i prihode.

Kada neko poseduje studio za negu lepote obično ne razmišlja o skaliranju. Ali ako izgradi jak brend i dobru reputaciju, može značajno proširiti (skalirati) svoj biznis putem franšize.

No, da se vratimo na digitalni biznis.

Digitalni biznis je zaista mnogo lakše skalirati od tradicionalnog biznisa. Digitalni biznis ima pet prednosti u odnosu na klasični biznis koje mu omogućavaju brzo širenje. To su:

  • Globalni domet
  • Mogućnost automatizacije
  • Mogućnost standardizacije
  • Mogućnost personalizacije
  • Relativno niski troškovi

Kada razvijamo većinu digitalnih biznisa, mi nismo ograničeni samo lokalnim tržištem. Naše tržište postaje ceo svet. A to se postiže zahvaljujući mogućnostima interneta. Drugo, digitalni biznis se može lakše standardizovati, automatizovati i prilagoditi potrebama korisnika, što ga čini vrlo pogodnim za brzo širenje. Konačno, ulaganja u digitalni biznis nisu mala u apsolutnom iznosu, ali jesu u relativnom, kada se pogledaju mogućnosti širenja takvog biznisa na veliki broj korisnika.

Dakle, „recept“ za skaliranje digitalnog biznisa je relativno jednostavan – napraviti proizvod koji je ljudima potreban, koji se lako može standardizovati, automatizovati i prilagođavati, kojeg je moguće nuditi kupcima širom sveta, te omogućiti ljudima da ga u što većoj meri koriste. Deluje lako, ali nije.

Kod skaliranja digitalnog biznisa je važno da se stvari što je moguće više pojednostave kako ne bi došlo do nekontrolisanog rasta kompleksnosti, kao i to da se arhitektura digitalnog biznisa gradi tako da može da podrži značajan rast kapaciteta.

Izazovi skaliranja digitalnog biznisa

Kao što smo već rekli, digitalni biznis se mnogo lakše može skalirati od klasičnog biznisa. Međutim, to ne znači da je taj proces lak i uvek izvodljiv. Štaviše, tu postoji više izazova.

Ti izazovi se mogu grupisati na:

  • Tržišne izazove
  • Tehničke izazove
  • Tehnološke izazove
  • Bezbednosne izazove
  • Regulatorne izazove

U nastavku pišemo o 15 tipičnih izazova.

Izazov 1: izbor dobrog biznisa

Prvi i osnovni izazov je izabrati pravi biznis. Ako već planiramo da skaliramo i nastupamo globalno, trebamo izabrati onaj biznis za koji postoji tržište. Iako je mnogo toga do sada već urađeno, uvek postoji prostor za nove digitalne ideje. Posmatrajući tržište i konkurenciju možemo pronaći odgovarajući tržišni segment ili nišu na kojoj možemo ponuditi jedinstvenu vrednost. Na primer, kompanije AirBnB je uspela da prepozna potrebu za deljenjem privatnih smeštaja i uspela je da skalira svoj biznis globalno.

Izazov 2: rešavanje tehničkih pitanja

Tehnički izazovi uključuju pitanja kao što su dobra arhitektura, skalabilnost infrastrukture, upravljanje opterećenjem servera, smanjenje vremena odziva i slično. Jedan od ključnih izazova je potreba za brzim odgovorima na rastući broj korisnika. Netflix je npr. morao razviti sopstvene alate za praćenje performansi u realnom vremenu kako bi održao visok kvalitet strimovanja sadržaja na globalnom nivou. Ozbiljno tehničko pitanje.

Izazov 3: izbor odgovarajućih tehnologija

Pravilan izbor tehnologija, alata, platformi, metoda i rešenja je važan faktor kod skaliranja digitalnog biznisa. To uključuje izbor jezika za programiranje, baza podataka, Cloud infrastrukture, sigurnosne protokole i druge aspekte. Uber se oslanja na sofisticirane tehnološke platforme za povezivanje vozača i putnika u realnom vremenu, dok Slack koristi naprednu tehnološku infrastrukturu kako bi omogućila efikasnu komunikaciju i saradnju za timove širom sveta.

Izazov 4: kompatibilnost i integracija sistema

Sve dok raste, digitalni biznis se suočava sa izazovom integracije različitih softvera, sistema, platformi i baza podataka, kao i sa potrebom očuvanja njihove kompatibilnosti. Ovaj izazov zahteva pažljivo planiranje kako bi se osigurala operabilnost sistema. Amazon, kao jedna od najvećih internet trgovina na svetu, mora pažljivo integrirati različite aspekte svog biznisa, uključujući e-trgovinu, Cloud platforme i digitalne medije.

Izazov 5: privatnost i bezbednost podataka

Sa rastom obima poslovanja, rastu i rizici povezani sa privatnošću i bezbednošću podataka. Biznisi moraju da preuzmu odgovornost za adekvatnu zaštitu korisničkih podataka i da se suprotstave sve većim pretnjama sajber bezbednosti. Primer za to je Facebook, kompanija koja se kontinuirano suočava sa izazovima u očuvanju privatnosti korisnika i sprečavanju zloupotreba podataka. Drugi primer je kompanija Anthem Inc, jedna od vodećih američkih kompanija za zdravstveno osiguranje. Oni se suočavaju sa konstantnim izazovima u očuvanju privatnosti zdravstvenih podataka svojih korisnika i sprečavanju sajber napada koji ciljaju osetljive informacije. Zato imaju stroge bezbednosne protokole, stalno obučavaju svoje zaposlene u pogledu bezbednosti podataka i konstantno ulažu u privatnost i zaštitu podataka.

Izazov 6: poštovanje regulatornih zahteva

Skaliranje digitalnog biznisa suočava se sa sve složenijim regulatornim obavezama i očekivanjima. Kompanije u EU se moraju pridržavati GDPR propisa u oblasti zaštite podataka, dok kompanije koje posluju u zdravstvenoj industriji u SAD moraju poštovati HIPAA standarde (Health Insurance Portability and Accountability Act) kako bi osigurale privatnost medicinskih podataka pacijenata. Tu su i ISO standardi kao što su ISO 9001 (standard za upravljanje kvalitetom) i ISO 27001 (standard za upravljanje informacionom bezbednošću). Konačno, digitalni biznis mora voditi računa i o intelektualnoj svojini (IP), što za sobom povlači biranje najboljih IP strategija.

Izazov 7: skladištenje i obrada podataka

Sa povećanjem obima poslovanja, javlja se izazov u vezi sa skladištenjem i obradom velikih količina podataka (Big Data). Digitalni biznisi moraju pažljivo razmotriti kapacitete i efikasnost svojih sistema za skladištenje podataka. Na primer, Google se suočava sa zahtevima za ogromnim kapacitetima skladištenja kako bi podržao svoje usluge pretrage i usluge u oblaku. Dok npr. Fitbit, kompanija koja proizvodi smart uređaje za praćenje zdravlja i fizičke aktivnosti, mora efikasno upravljati ogromnim količinama podataka o aktivnostima korisnika, kao što su podaci o koracima, pulsu, pritisku, geolokaciji, spavanju i slično. Ove kompanije ne samo da moraju imati napredne Big Data softvere već moraju imati i sofisticirane sisteme za mašinsko i duboko učenje, kao i napredne sisteme veštačke inteligencije.

Izazov 8: izbor kvalifikovanog osoblja

Skaliranje digitalnog i tehnološkog biznisa zahteva privlačenje i zadržavanje vrhunskih stručnjaka i top talenata. Npr. Tesla ne može ostati lider u industriji električnih automobila ako nema sposobnost privlačenja vrhunskih inženjera i stručnjaka za autonomna vozila. Kompanije kao što su DeepMind i Boston Dynamics moraju uvek biti korak ispred drugih u obezbeđenju top talenata u oblasti veštačke inteligencije i robotike, što je veliki i često nesavladivi izazov u vremenu sve veće potražnje za top stručnjacima za vrhunske tehnologije.

Izazov 9: potreba za inovacijama

Stiv Džobs je jednom rekao da je inovacija ono što razdvaja lidera od sledbenika, a Marisa Mejer da su inovacije ono što omogućava izazivanje statusa quo. Održavanje konkurentske prednosti u digitalnom biznisu zahteva stalno inoviranje. To može uključivati razvoj novih funkcionalnosti, poboljšanje korisničkog iskustva ili razvoj potpuno novih biznis modela. Apple inovira tako što unapređuje performanse, operativne sisteme, softverske funkcionalnosti i kapacitet baterije. Takođe, razvijaju nove servise kao što su Apple Music i Apple TV+. Amazon razvija nove alate, unapređuje korisničko iskustvo, razvija Amazon Web Services (AWS) i smart uređaje kao što su Amazon Echo i Alexa za dalji razvoj pametnih kuća i digitalnih asistenata. A koristi i veštačku inteligenciju za personalizaciju poruka i ponuda svojih usluga korisnicima.

Izazov 10: finansiranje razvoja

Skaliranje biznisa je praćeno stalnom „glađu“ za kapitalom koji je potreban za istraživanje i razvoj, marketing, prodaju i širenje poslovanja. Da bi se to postiglo, potrebno je obezbediti stalan pristup finansijama. Finansije su svuda oko nas, samo ih treba privući. Sopstvena sredstva, pozajmljena sredstva, VC fondovi, EU fondovi, solidarno finansiranje, samo su neki od načina. Ne možemo računati na skaliranje biznisa ako ne možemo privući investitore i ulagače koji će nam verovati i podržavati nas.

Izazov 11: strategija i upravljanje

Kada skaliramo digitalni biznis mi zapravo izlazimo na globalno tržište. Tu nas čeka „bezbroj“ novih mogućnosti i korisnika, ali tu vrebaju i konkurencija i razni tržišni rizici. Ne možemo se baviti razvojem digitalnog biznisa na većim skalama (a ni na manjim) ako ne biramo najbolje strategije i ako ne upravljamo biznisom odgovorno, pametno i proaktivno. Infobip, Nordeus, Spotify, NVIDIA, Adobe Inc. I Square Inc. su primeri kompanija koje razvijaju uspešne strategije i imaju dobro upravljanje.

Izazov 12: kulturološka prilagođavanja

Kod internacionalizacije poslovanja oduvek je važilo pravilo o geografskoj i kulturnoj distanci. Razvojem interneta geografska distanca se briše, ali ostaje kulturna distanca (kulturne razlike). Zbog toga je potrebno kulturološko prilagođavanje. TikTok je platforma koja se među društvenim mrežama možda i najbolje prilagođava lokalnim preferencijama svojih korisnika. Duolingo takođe, nudeći kurseve za učenje više od 30 stranih jezika na svim meridijanima. A ako govorimo o hrani, možemo reći da je HelloFresh, kompanija za dostavu obroka koja posluje širom Evrope i Amerike, jedna od najboljih u pogledu prilagođavanja kulinarskim preferencijama i dijetetskim zahtevima korisnika. Oni nepogrešivo prate i lokalne ukuse i lokalne običaje.

Izazov 13: upravljanje kompleksnošću

Lako je kada prodajemo jedan proizvod lokalno. Malo je teže kada prodajemo deset proizvoda nacionalno. A veoma je teško kada prodajemo složene tehnološke proizvode globalno. Kada imamo mali broj faktora, imamo i malu kompleksnost. Ali kada imamo veliki broj faktora, tada kompleksnost eksponencijalno raste. Mi tom kompleksnošću moramo upravljati. Moramo se baviti standardizacijom i automatizacijom, što će nam pomoći da unificiramo sve ono što se može unificirati. Takođe, vrlo je poželjno da primenjujemo principe upravljanja koji se bave optimizacijom poslovanja, kao što su upravljanje poslovnim procesima ili Lean metoda. Konačno, tu pomažu i moderne tehnologije i savremeni naučni pristupi. Ovo vrlo dobro znaju tehnološke kompanije kao što su Tencent, Yandex, Alibaba, Microsofot i IBM. One stalno optimizuju.

Izazov 14: upravljanje operacijama

Tamo gde ima mnogo složenih operacija, tu se javlja potreba za optimizacijom i racionalnom upotrebom resursa. Digitalni biznis često izrasta iz jednostavnog modela u složeni poslovni proces. Skaliranje digitalnog biznisa mora voditi računa o upravljanju poslovnim procesima, optimizaciju logistike, korisničke podrške, isporuke i postprodajne usluge. Kompanije kao što su Maersk, DHL, United Airlines, Wallmart, pa čak i naš EPS, Železnice ili Pošta Srbije, itekako koriste digitalne servise i savremene tehnologije i vode računa o optimizaciji svojih operacija.

Izazov 15: dugoročna održivost

Kada se priča o skaliranju digitalnog biznisa obično govorimo o dve stvari – izvodljivosti i održivosti. To što je nešto izvodljivo ne znači nužno da je i održivo. Zato je održivost važna. Evo nekih primera kako digitalne tehnologije mogu da unaprede održivost. Kompanija Ecolife Recycling koristi svoju digitalnu platformu za povezivanje potrošača sa reciklažnim stanicama i nudi nagrade za recikliranje, doprinoseći očuvanju resursa. Aplikacija Too Good To Go pomaže restoranima, prodavnicama i potrošačima da smanje otpad hrane tako što omogućava prodaju viška hrane po povoljnim cenama. A kompanija Bureo koristi digitalnu tehnologiju za praćenje i sakupljanje mreža za ribolov, koje se potom recikliraju i koriste za proizvodnju naočara za sunce.

Kako vam kompanija A1 Srbija može pomoći da razvijete skalabilni digitalni biznis?

Kompanija A1 Srbija predstavila je A1 Program partnerstva u cilju podizanja digitalnog iskustva korisnika na još viši nivo uz pomoć rešenja startapa i mladih tehnoloških firmi u fazi rasta.

Poziv je namenjen svim firmama koje su usmerene ka tehnološkim inovacijama u oblasti B2B/B2B2C rešenja i koji pruža mogućnost plasiranja digitalnih proizvoda na tržište.

Ono za čim A1 Srbija traga su različite oblasti tehnoloških inovacija kao što su sajber bezbednost, finansijska tehnologija, ESG, poslovna analitika, marketing i prodaja.

Više detalja na sledećem linku

Dopao ti se tekst?
Podeli ga sa prijateljima!

Skaliraj svoj biznis uz partnerstvo sa A1

Postani partner

Pitanja?

Rado ćemo da odgovorimo.